FOUR FRAMEWORKS FOR ONE SONG: A SHORT BIOGRAPHY OF SEVDALINKA
Keywords:
sevdalinka, folk love lyric, folk music, culture, history, Bosnia and HerzegovinaAbstract
Baring in mind the longevity of the Bosnian-Herzegovian folk love song known as the sevdalinka as well as the fact that it had enjoyed great popularity, not just within Bosnia and Herzegovina, but all throughout former Yugoslavia and that after the breakup of Yugoslavia it became a symbol of the Bosniak cultural identity, this paper will use four frameworks to offer a “portrait” of this folkloric creation, that is its origin, its evolution and its main characteristics.
References
Bašeskija, Mula Mustafa Ševki. 1987. Ljetopis: (1746–1804). Prevod s turskog, uvod i komentar Mehmed Mujezinović. Sarajevo: »Veselin Masleša« (Biblioteka Kulturno nasljeđe).
Bašić, Husein. 1988. Može li biti što bit’ ne može: lirske narodne pjesme iz Sandžaka. Pljevlja: Međurepublička zajednica za kulturno-prosvjetnu djelatnost.
Ћоровић, Владимир. 1925. Босна и Херцеговина. Београд: Српска књижевна задруга (Поучник, 1).
Dizdar, Mak. 1960. „Gdje je ona čudnovata djevojka koja se je suncem povezala a mjesecom opasala?”. Život 9 (6): 447–456.
Ђорђевић, Тихомир Р. 1910. „Цигани и музика у Србији”. Босанска вила 25 (3–6): 75–81.
Геземан, Герхард. 1937. „Пролeгомена поводом грамофонског снимања босанске народне песме”. Из немачког рукописа превела Ј. Протић. Прилози проучавању народне поезије 4 (2): 222–240.
Gojković, Andrijana. 1989. Narodni muzički instrumenti. 1. izd. Beograd: »Vuk Karadžić« (Biblioteka Čovek i reč).
Golemović, Dimitrije O. 1997. „Odnos izmedju gradske i seoske tradicionalne muzike: na primeru pevanja uz tamburu u severoistočnoj Bosni”.
U: Isti. Etnomuzikološki ogledi, 185–210. Zemun: Biblioteka XX vek; Beograd: Čigoja štampa.
---------------------------- 1998. Народна музика Југославије. 1. изд. Књажевац: Нота.
Gunić, Vehid. 2003. Sevdalinke. 1. Tešanj: Planjah.
Hangi, Antun. 1900. Život i običaji muhamedanaca u Bosni i Hercegovini. Mostar: Tisak Hrvatske dioničke tiskarne.
Hudson, Robert. 2007. „Popular music, tradition and Serbian nationalism”. U: Music, national identity and the politics of location: between the global and the local, 161–178. Edited by Ian Biddle and Vanessa Knights. Aldershot: Ashgate (Ashgate popular and folk music series).
Kalajdžija, Alen. 2011. „Da li se alhamijado pjesma Hirvat türkisi (1588/1589.) može smatrati pretečom sevdalinke i da li sadrži njezine elemente?”. Behar 20 (103): 37–43.
Karača Beljak, Tamara. 2005. „Bosnian urban traditional song in transformation: from Ludvik Kuba to electronic medias”. Traditiones 34 (1): 165–176.
Караџић, Вук Стефановић. 1975. Српске народне пјесме. Књ. 1, 1841. Приредио Владан Недић. Изд. о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића, 1864–1964. Београд: Просвета (Сабрана дела Вука Караџића, књ. 4).
Klaić, Bratoljub. 1958. Rječnik stranih riječi, izraza i kratica. Zagreb: Zora.
Клајн, Иван; Шипка, Милан. 2006. Велики речник страних речи и израза. Нови Сад: Прометеј (Библиотека Речници, књ. 1).
Krnjević, Hatidža. 1992. „Sevdalinka”. U: Rečnik književnih termina, 764–765. Glavni i odgovorni urednik Dragiša Živković. 2. dopunjeno izd. Beograd: Nolit (Biblioteka Odrednice).
Krstić, Branislav. 1984. Indeks motiva narodnih pesama balkanskih Slovena. Priredio Ilija Nikolić. Beograd: Srpska akademija nauka i umetnosti (Posebna izdanja SANU, knj. 555. Odeljenje jezika i književnosti, knj. 36).
Kuba, Ljudevit (tj. Ludvik). 1906. Predgovor u: „Pjesme i napjevi iz Bosne i Hercegovine”. Glasnik Zemaljskog muzeja u Bosni i Hercegovini 18 (2): 183–208.
„Pjesme i napjevi iz Bosne i Hercegovine”. Glasnik Zemaljskog muzeja u Bosni i Hercegovini 21 (4): 581–602.
Kučukalić, Zijo. 1982. „Narodna muzika”. U: Enciklopedija Jugoslavije. 2, Bje–Crn, u oviru odrednice Bosna i Hercegovina, XII. Kultura, umjetnost i informacije, 360–361. Glavni urednik Ivo Cecić. 2. izd. Zagreb: Jugoslavenski leksikografski zavod.
Латковић, Видо. 1967. Народна књижевност. I. Припремиле за штампу Радмила Пешић и Нада Милошевић. Београд: Научна књига.
Марковић, Загорка. 1987. Народни музички инструменти. Београд: Етнографски музеј (Збирке, 2).
Maglajlić, Munib. 1983. „Odnos pjesme i zbilje u sevdalinci”. U: Isti. Od pjesme do zbilje: ogledi o usmenom pjesništvu, 37–69. Banjaluka: Glas (Biblioteka Osvjetljenja).
---------------------- 1987. „Pjevač i sazlija Selim Salihović kao baštinik usmenog stvaralaštva na području sjeveroistočne Bosne”. U: Zbornik radova XXXIV kongresa Saveza udruženja folklorista Jugoslavije, Tuzla, 22. do 26. IX 1987, 287–292. Glavni i odgovorni urednik Miroslava Fulanović- Šošić. Tuzla: Udruženje folklorista Bosne i Hercegovine.
---------------------- 2010. 101 sevdalinka. Gradačac: Preporod.
Mićunović, Ljubo. 1988. Savremeni leksikon stranih reči. Novi Sad: Književna zajednica Novog Sada; Nikšić: Univerzitetska riječ.
Milošević, Vlado. 1962a. „Саз”. Zbornik krajiških muzeja 1: 136– 144.
---------------------- 1962b. „Тамбура и хармоника у босанском варошком пјевању”. Zbornik krajiških muzeja 1: 132–135.
---------------------- 1964. Sevdalinka. Banja Luka: Muzej Bosanske krajine, Odsjek za narodne pjesme i igre, knj. 5.
---------------------- 1984. Ravna pjesma. Banjaluka: Glas.
Мурадбеговић, Ахмед. 1940. „Севдалинка, песма феудалне господе”. Политика (четвртак, 5. децембар): 13.
Nametak, Alija. 1962. „Gledanje službene Turske na pjevanje narodnih pjesama u Bosni”. Narodno stvaralaštvo – Folklor 3–4: 244–245.
Otašević, Đorđe. 2009. Rečnik turcizama. 2. izd. Beograd: Alma (Biblioteka Rečnici, knj. 35).
Pennanen, Risto Pekka. 2008. „Lost in scales: Balkan folk music research and the Ottoman legacy”. Музикологија 8: 127–147.
---------------------------- 2010. „Melancholic airs of the Orient – Bosnian sevdalinka music as an Orientalist and national symbol”. In: Music and emotions, 76–90. Edited by Risto Pekka Pennanen. Helsinki: University of Helsinki, Helsinki Collegium for Advanced Studies (Collegium: Studies across disciplines in the humanities and social sciences, vol. 9).
Petrović, Ankica. 1988/89. „Paradoxes of Muslim music in Boznia and Herzegovina”. Asian music 20 (1): 128–147.
Pešić, Radmila i Milošević-Đorđević, Nada. 1984. Narodna književnost. Beograd: »Vuk Karadžić« (Biblioteka Čovek i reč).
Popović, Tanja. 2007. Rečnik književnih termina. 1. izd. Beograd: Logos art.
Rihtman, Cvjetko. 1982. „Orijentalni uticaji u tradicionalnoj muzici Bosne i Hercegovine”. Narodno stvaralaštvo – Folklor 21 (82–84): 10–21.
Said, Edvard V. 2000. Orijentalizam. Prevela s engleskog Drinka Gojković. Zemun: Biblioteka XX vek; Beograd: Čigoja štampa (Biblioteka XX vek, 112).
Самарџић, Радован. 1984. „О градској цивилизацији на Балкану XV–XIX века”, предговор у: Градска култура на Балкану (XV–XIX век): зборник радова. 1, 1–8. Уредила Верена Хан. Београд: Српска академија наука и уметности, Балканолошки институт (Посебна издања САНУ, књ. 20).
Shiloah, A. (Amnon). 1979. „Dimenzija zvuka”. Prevela Nada Bojanić. U: Svijet islama: vjera, narodi, kultura, 165–176. Priredio Bernard Lewis (osim XII poglavlja). 1. izd. Beograd: Jugoslovenska revija; »Vuk Karadžić«.
Škaljić, Abdulah. 1965. Turcizmi u srpskohrvatskom jeziku. Sarajevo: Svjetlost (Biblioteka Kulturno nasljeđe).
Вујаклија, Милан. 1936. Лексикон страних речи и израза. Београд: Геца Кон.
Žganec, Vinko. 1955. „Orijentalizmi u jugoslavenskom muzičkom folkloru”. U: Tkalčićev zbornik: zbornik radova posvećenih sedamdesetogodišnjici Vladimira Tkalčića. Sv. 1, 81–90. Glavni urednik Ivan Bach. Zagreb: Muzej za umjetnost i obrt.
