ЧЕТИРИ ОКВИРА ЗА ЈЕДНУ ПЕСМУ: КРАТКА БИОГРАФИЈА СЕВДАЛИНКЕ
Кључне речи:
Sevdalinka, ljubavna narodna lirika, narodna muzika, kultura, istorija, Bosna i HercegovinaСажетак
Imajući u vidu dugo trajanje bosanskohercegovačke ljubavne narodne pesme poznate pod nazivom sevdalinka, kao i to da je ona, osim u Bosni i Hercegovini, bila vrlo popularna na čitavom južnoslovenskom prostoru, a nakon raspada Jugoslavije postala simbol kulturnog identiteta Bošnjaka, u radu će, kroz četiri okvira, biti prikazan „portret” ove folklorne tvorevine, tj. njen nastanak, razvoj i glavna obeležja.
Референце
Bašeskija, Mula Mustafa Ševki. 1987. Ljetopis: (1746–1804). Prevod s turskog, uvod i komentar Mehmed Mujezinović. Sarajevo: »Veselin Masleša« (Biblioteka Kulturno nasljeđe).
Bašić, Husein. 1988. Može li biti što bit’ ne može: lirske narodne pjesme iz Sandžaka. Pljevlja: Međurepublička zajednica za kulturno-prosvjetnu djelatnost.
Ћоровић, Владимир. 1925. Босна и Херцеговина. Београд: Српска књижевна задруга (Поучник, 1).
Dizdar, Mak. 1960. „Gdje je ona čudnovata djevojka koja se je suncem povezala a mjesecom opasala?”. Život 9 (6): 447–456.
Ђорђевић, Тихомир Р. 1910. „Цигани и музика у Србији”. Босанска вила 25 (3–6): 75–81.
Геземан, Герхард. 1937. „Пролeгомена поводом грамофонског снимања босанске народне песме”. Из немачког рукописа превела Ј. Протић. Прилози проучавању народне поезије 4 (2): 222–240.
Gojković, Andrijana. 1989. Narodni muzički instrumenti. 1. izd. Beograd: »Vuk Karadžić« (Biblioteka Čovek i reč).
Golemović, Dimitrije O. 1997. „Odnos izmedju gradske i seoske tradicionalne muzike: na primeru pevanja uz tamburu u severoistočnoj Bosni”.
U: Isti. Etnomuzikološki ogledi, 185–210. Zemun: Biblioteka XX vek; Beograd: Čigoja štampa.
---------------------------- 1998. Народна музика Југославије. 1. изд. Књажевац: Нота.
Gunić, Vehid. 2003. Sevdalinke. 1. Tešanj: Planjah.
Hangi, Antun. 1900. Život i običaji muhamedanaca u Bosni i Hercegovini. Mostar: Tisak Hrvatske dioničke tiskarne.
Hudson, Robert. 2007. „Popular music, tradition and Serbian nationalism”. U: Music, national identity and the politics of location: between the global and the local, 161–178. Edited by Ian Biddle and Vanessa Knights. Aldershot: Ashgate (Ashgate popular and folk music series).
Kalajdžija, Alen. 2011. „Da li se alhamijado pjesma Hirvat türkisi (1588/1589.) može smatrati pretečom sevdalinke i da li sadrži njezine elemente?”. Behar 20 (103): 37–43.
Karača Beljak, Tamara. 2005. „Bosnian urban traditional song in transformation: from Ludvik Kuba to electronic medias”. Traditiones 34 (1): 165–176.
Караџић, Вук Стефановић. 1975. Српске народне пјесме. Књ. 1, 1841. Приредио Владан Недић. Изд. о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића, 1864–1964. Београд: Просвета (Сабрана дела Вука Караџића, књ. 4).
Klaić, Bratoljub. 1958. Rječnik stranih riječi, izraza i kratica. Zagreb: Zora.
Клајн, Иван; Шипка, Милан. 2006. Велики речник страних речи и израза. Нови Сад: Прометеј (Библиотека Речници, књ. 1).
Krnjević, Hatidža. 1992. „Sevdalinka”. U: Rečnik književnih termina, 764–765. Glavni i odgovorni urednik Dragiša Živković. 2. dopunjeno izd. Beograd: Nolit (Biblioteka Odrednice).
Krstić, Branislav. 1984. Indeks motiva narodnih pesama balkanskih Slovena. Priredio Ilija Nikolić. Beograd: Srpska akademija nauka i umetnosti (Posebna izdanja SANU, knj. 555. Odeljenje jezika i književnosti, knj. 36).
Kuba, Ljudevit (tj. Ludvik). 1906. Predgovor u: „Pjesme i napjevi iz Bosne i Hercegovine”. Glasnik Zemaljskog muzeja u Bosni i Hercegovini 18 (2): 183–208.
„Pjesme i napjevi iz Bosne i Hercegovine”. Glasnik Zemaljskog muzeja u Bosni i Hercegovini 21 (4): 581–602.
Kučukalić, Zijo. 1982. „Narodna muzika”. U: Enciklopedija Jugoslavije. 2, Bje–Crn, u oviru odrednice Bosna i Hercegovina, XII. Kultura, umjetnost i informacije, 360–361. Glavni urednik Ivo Cecić. 2. izd. Zagreb: Jugoslavenski leksikografski zavod.
Латковић, Видо. 1967. Народна књижевност. I. Припремиле за штампу Радмила Пешић и Нада Милошевић. Београд: Научна књига.
Марковић, Загорка. 1987. Народни музички инструменти. Београд: Етнографски музеј (Збирке, 2).
Maglajlić, Munib. 1983. „Odnos pjesme i zbilje u sevdalinci”. U: Isti. Od pjesme do zbilje: ogledi o usmenom pjesništvu, 37–69. Banjaluka: Glas (Biblioteka Osvjetljenja).
---------------------- 1987. „Pjevač i sazlija Selim Salihović kao baštinik usmenog stvaralaštva na području sjeveroistočne Bosne”. U: Zbornik radova XXXIV kongresa Saveza udruženja folklorista Jugoslavije, Tuzla, 22. do 26. IX 1987, 287–292. Glavni i odgovorni urednik Miroslava Fulanović- Šošić. Tuzla: Udruženje folklorista Bosne i Hercegovine.
---------------------- 2010. 101 sevdalinka. Gradačac: Preporod.
Mićunović, Ljubo. 1988. Savremeni leksikon stranih reči. Novi Sad: Književna zajednica Novog Sada; Nikšić: Univerzitetska riječ.
Milošević, Vlado. 1962a. „Саз”. Zbornik krajiških muzeja 1: 136– 144.
---------------------- 1962b. „Тамбура и хармоника у босанском варошком пјевању”. Zbornik krajiških muzeja 1: 132–135.
---------------------- 1964. Sevdalinka. Banja Luka: Muzej Bosanske krajine, Odsjek za narodne pjesme i igre, knj. 5.
---------------------- 1984. Ravna pjesma. Banjaluka: Glas.
Мурадбеговић, Ахмед. 1940. „Севдалинка, песма феудалне господе”. Политика (четвртак, 5. децембар): 13.
Nametak, Alija. 1962. „Gledanje službene Turske na pjevanje narodnih pjesama u Bosni”. Narodno stvaralaštvo – Folklor 3–4: 244–245.
Otašević, Đorđe. 2009. Rečnik turcizama. 2. izd. Beograd: Alma (Biblioteka Rečnici, knj. 35).
Pennanen, Risto Pekka. 2008. „Lost in scales: Balkan folk music research and the Ottoman legacy”. Музикологија 8: 127–147.
---------------------------- 2010. „Melancholic airs of the Orient – Bosnian sevdalinka music as an Orientalist and national symbol”. In: Music and emotions, 76–90. Edited by Risto Pekka Pennanen. Helsinki: University of Helsinki, Helsinki Collegium for Advanced Studies (Collegium: Studies across disciplines in the humanities and social sciences, vol. 9).
Petrović, Ankica. 1988/89. „Paradoxes of Muslim music in Boznia and Herzegovina”. Asian music 20 (1): 128–147.
Pešić, Radmila i Milošević-Đorđević, Nada. 1984. Narodna književnost. Beograd: »Vuk Karadžić« (Biblioteka Čovek i reč).
Popović, Tanja. 2007. Rečnik književnih termina. 1. izd. Beograd: Logos art.
Rihtman, Cvjetko. 1982. „Orijentalni uticaji u tradicionalnoj muzici Bosne i Hercegovine”. Narodno stvaralaštvo – Folklor 21 (82–84): 10–21.
Said, Edvard V. 2000. Orijentalizam. Prevela s engleskog Drinka Gojković. Zemun: Biblioteka XX vek; Beograd: Čigoja štampa (Biblioteka XX vek, 112).
Самарџић, Радован. 1984. „О градској цивилизацији на Балкану XV–XIX века”, предговор у: Градска култура на Балкану (XV–XIX век): зборник радова. 1, 1–8. Уредила Верена Хан. Београд: Српска академија наука и уметности, Балканолошки институт (Посебна издања САНУ, књ. 20).
Shiloah, A. (Amnon). 1979. „Dimenzija zvuka”. Prevela Nada Bojanić. U: Svijet islama: vjera, narodi, kultura, 165–176. Priredio Bernard Lewis (osim XII poglavlja). 1. izd. Beograd: Jugoslovenska revija; »Vuk Karadžić«.
Škaljić, Abdulah. 1965. Turcizmi u srpskohrvatskom jeziku. Sarajevo: Svjetlost (Biblioteka Kulturno nasljeđe).
Вујаклија, Милан. 1936. Лексикон страних речи и израза. Београд: Геца Кон.
Žganec, Vinko. 1955. „Orijentalizmi u jugoslavenskom muzičkom folkloru”. U: Tkalčićev zbornik: zbornik radova posvećenih sedamdesetogodišnjici Vladimira Tkalčića. Sv. 1, 81–90. Glavni urednik Ivan Bach. Zagreb: Muzej za umjetnost i obrt.
