ТАМБУРАШКА ПРАКСА У ВОЈВОДИНИ – ХРОНОЛОГИЈА, АСПЕКТИ И ПЕРСПЕКТИВЕ РАЗВОЈА
Кључне речи:
тамбура, тамбурашки оркестар, институционализација, професионализам, аматеризамСажетак
Иако континуирано присутна у музичкој пракси Војводине од прве половине 19. века, тамбура као инструмент и данас представља нове и нове перспективе сопственог развоја, непрестано окупирајући пажњу медијске и стручне јавности. Њена заступљеност у музичким праксама различитих етничких група и прихваћеност међу различитим друштвеним слојевима – у граду и селу подједнако, допринели су креирању специфичног симболичког значења овог инструмента. Од првих писаних података до данас, тамбура је постепено инаугурисана на место симбола војвођанске културе.
Зачетак тамбурашког оркестарског музицирања у градској средини у великој мери је одредио уметничку оријентацију ове праксе. Од првих тзв. малих оркестара до касније насталих „великих оркестара“, тамбурашка пракса у граду је подразумевала уређену форму наступа (готово концертну), намењену углавном средњем грађанском сталежу. Увођење тамбураштва под окриље различитих институција културе, између два светска рата и касније, у току друге половине 20. века, додатно је допринело уметничком обликовању извођачке естетике. Захваљујући доследно спроведеној стратегији институционализације, до краја 20. века су утврђени уметнички стандарди музицирања на тамбури.
Услед деценијске доминације институционализоване праксе, неинстицуционализовани облици појавности, као што су сеоско тамбураштво и извођачка пракса кафанских састава, остали су на маргини стручног и медијског интересовања. У међувремену, сеоска пракса је на маргини и ишчезла, док кафански састави тек у последње време добијају адекватан медијски простор и стручну пажњу. Поред хронологије, аспеката и перспектива развоја тамбураштва у Војводини, рад доноси значајнији осврт на некадашњу сеоску тамбурашку праксу, управо у циљу одбране њеног – али и легитимитета неинституционализованог тамбураштва уопште.
Референце
Брзић, Бошко и Павле Станојевић. 2000. Тамбураши на старим разгледницама. Нови Сад: ИК Прометеј.
Васић, Оливера. 2011. Играчки дијалетки сеоских игара Србије у колу. Београд: Факултет музичке уметности, Катедра за етномузикологију.
Vukosavljev, Sava. 1983. Kompozicije za tamburaški orkestar – 1. Narodne igre iz Vojvodine. Knjaževac: IP Nota.
Vojvođanska tambura. Novi Sad: Matica srpska, Odeljenje za scenske umetnosti i muziku.
Golemović, Dimitrije. 1997. „Mesto i uloga limenih duvačkih instrumenata u narodnoj muzičkoj praksi Srbije“. У Etnomuzikološki ogledi, ur. Ivan Čolović, 211-226. Beograd: Biblioteka XX vek.
Големовић, Димитрије. 1998. „Композиције за тамбурашки оркестар Саве Вукосављева“. У Сава Вукосављев и војвођанска народна музика, ур. Радоња Вукославовић, 76-79. Нови Сад: ИП Цветник.
Јанковић, Даница и Љубица Јанковић. 1949. Народне игре Србије. Књига V. Београд: Просвета.
Костић, Дајана. 2009. Мој Срем. Обичаји, песме и игре. Стара Пазова: Савез аматера општине Стара Пазова.
Kovačević, Krešimir (ur.) 1984. Leksikon jugoslavenske muzike 2. Zagreb: Jugoslavenski leksikografski zavod ''Miroslav Krleža''.
Лонић, Милорад. 2003. „Народне игре Срба у Срему“. У Народне игре Србије. Народне игре у Буџака и игре Срба из Срема, грађа, свеска 24, ур. Оливера Васић и Димитрије Големовић, 91-117. Београд: Факултет музичке уметности Београд, Центар за проучавање народних игара Србије.
Potočnik, Zlatko. 1987. „Nazivi i neki problemi sustava tambura u orkestarskoj praksi“. У Zbornik radova XXXIV KSUFJ, ur. Milivoj Rodić, 457-461. Tuzla: Udruženje folklorista Bosne i Hercegovine.
Путник, Добривоје. 1991. „Српске игре у Банату“. У Народне игре Србије. Народне игре у Банату, грађа, свеска 1, ур. Оливера Васић и Димитрије Големовић, 19-38. Београд: Факултет музичке уметности Београд, Центар за проучавање народних игара Србије.
Rakočević, Selena. 2011. Igre plesnih struktura. Tradicionalna igra i muzika za igru Srba u Banatu u svetlu uzajamnih uticaja. Beograd: Fakultet muzičke umetnosti.
Ранисављевић, Здравко. 2008. Принципи обликовања музике за игру – на примеру жанра аутохтоног кола у тамбурашкој пракси војвођанских Срба. Мастер рад. Универзитет уметности у Београду – Факултет музичке уметности.
Сабо, Иван. 1998. „Развој војвођанске гитаре – од тамбуре самице до оркестарског инструмента“. У Сава Вукосављев и војвођанска народна музика, ур. Радоња Вукославовић, 54-67. Нови Сад: ИП Цветник.
Forry, Mark. 2011. Saglasje tradicije i kulture u tamburaškoj muzici Vojvodine. Novi Sad: IK Prometej.
Širola, Božidar. 1942. Hrvatska narodna glazba. Zagreb: Matica hrvatska.
Аудио издање: Zvonko Bogdan i Tamburaški orkestar Janike Balaža. (1971). Biseri narodne muzike (LP). LPV 1209. Beograd: PGP RTB.
