ОТКРИВАЊЕ НАЦИОНАЛНОГ ИДЕНТИТЕТА У ЛИТУРГИЈСКОЈ МУЗИЦИ (НА ПРИМЕРУ ГРУЗИЈСКОГ ЦРКВЕНОГ ПОЈАЊА)
Кључне речи:
музички идентитет, хришћанска уметност, грузијско појањеСажетак
У овом чланку, уметност грузијског црквеног појања је представљена као оригинални део хришћанске уметности појања, с тим што се оригиналност разматра у контексту националног идентитета. У уметности појања, грузијски народ је створио оригинални систем самоизражавања, заснован на општим хришћанским нормама и правилностима. Ова оригиналност се види у химнографским радовима, у старој грузијској музичкој терминологији, у структури химнографских радова, системима музичког писања, музичкој текстури и литургијској традицији појања. У раду се истражује где се манифестују оригинални приступи у раније поменутим сферама грузијског појања и тежи се објашњењу ових особености. Сличне манифестације националног идентитета (самоизражавања) се, такође, срећу у другим сферама хришћанске уметности (храмовној архитектури и иконопису, сликању мурала и рељефу), где су уметничке карактеристике означене и условљене националним погледом на свет, естетиком и особеностима историјског развоја. Развој и ширење хришћанске културе у Европи представљали су једну од првих етапа глобализације. Међутим, Грузијци су ту културу трансформисали у контексту националне културе. Тако је настала грузијска национална хришћанска култура, која је постала основа самониклости и идентитета грузијске нације.
Референце
Chidjavadze, Otar. 1954. “Musikaluri nishnebis amokhsnisatvis”. (for the decoding musical sign) Sabch’ota khelovneba N6.
Ch’avch’avadze, Zurab. 1993. Literaturis-mtsodneoba, k’ritik’a, publicistik’a, targmani. Tbilisi: Mertskuli.
Karbelashvili, P‘olievktos. 1898. Kartuli saero da sasuliero k‘iloebi. Istoriuli mimokhilva (Georgian Secular and Spiritual Modes. Historical review). Tbilisi: Tsnobis Purtseli.
Karbelashvili, Pilimon. 2015. „Sitkua tkmuli mostsavleta mimart kartulis galobisa, ts‘midis ninas soborsa shina, Bodbes“. (Spech said to the student at the monastery of Bodbe). In Kartuli galobis kronik’a 1861-1921 ts‘lebis periodikashi, ed. David Shugliashvili, 49-52. Tbilisi: National Parliament Library. Originally published in Tsiskari N5 (Tfilisi 1864).
Kekelidze, Korneli. 1980. Dzveli kartuli litaraturis istoria. (History of old Georgian literature) I book. Tbilisi: Metsniereba.
Khundaze, Razhden. 1911. Introduction to K’arTuli galoba. Liturgia Ioane ok’rop’irisa, Vasili didisa da Grigol ghvTismetq’velisa. notebze gadaghebuli R. Khundadzis mier. Tbilisi.
Machabeli Davit. 2015. “Kartuelt Zneoba” (Georgian Habit). In Kartuli galobis kronik’a 1861-1921 ts‘lebis p‘eriodikashi, ed. David Shughliashvili, 41-49. Tbilisi: National Parliament Library. Originally published in Tsiskari N5 (Tpilisi 1864).
Oniani, Ekaterine. 2004. Nevmuri damwerloba da nevmirebis sistema ghvtismsakhurebis karTul praktik‘ashi (X-XI da XVIII sauk‘unis khelnatserta magalitze). (Neumatic writing and neumatic system in Georgian Liturgical Practice) PhD diss., Tbilisi State Conservatoire.
Phirtskhalava, Nino. 2003. “Ioane Petritsi’s Philosophy and Georgian Polyphony”. In The First International Symposium on Traditional Polyphony. Proceedings, ed. Rusudan Tsurtsumia and Ioseb Jordania, 109-126. Tbilisi: The International Research Center For Traditional Polyphony.
Tumanishvili, Dimit‘ri. 2014. „KarTuli khuroTmodzghvreba“. Lekciebis tsik‘li N4 (V saukunis satadzro khuroTmodzgvvreba). (Georgian architecture. cycle of lectures). https://www.youtube.com/watch?- v=-Zjwglh4_xk
Javakhishvili, Ivane. 1990. KarTuli musikis ist’oriis dziriTadi sakiTkhebi. Tbilisi: Pederatsia.
