УОБЛИЧАВАЊЕ СРПСКОГ НАЦИОНАЛНОГ ИДЕНТИТЕТА КАО ХРИШЋАНСКОГ — УЛОГА ВЛАДИКЕ НИКОЛАЈА ВЕЛИМИРОВИЋА
Кључне речи:
епископ Николај Велимировић, српски национални идентитет, Душан Бандић, народно православље, хришћански идентитетСажетак
У овом раду, заступамо тезу да је ангажовање владике Николаја Велимировића на зближавању народа и Цркве заслужно што је српски национални идентитет данас чврсто повезан с црквеним православљем. Кад се узме у обзир чињеница, коју је утврдио Душан Бандић, да је народ склон томе да слободно тумачи оно што Црква проповеда (услед тога што хришћанство никад није у потпуности схваћено и прихваћено), онда нема оправдања за мишљење да се српски идентитет суштински повезао с догматским хришћанством, још од средњег века. У другој половини 19. века, па све до Другог светског рата, на српској територији појављивали су се лаички православни покрети, којима се народ прибијао уз црквено учење, а владика Николај их је подржавао и охрабривао (понајвише тзв. „богомољачки покрет“), настојећи да својим текстовима уобличи читав српски идентитет као превасходно црквенохришћански. По завршетку социјализма, с поновним појављивањем његових дела у Србији и у одговарајућим друштвено-политичким околностима, српски идентитет је коначно прихватио црквено хришћанство као своју доминанту.
Референце
Bandić, Dušan. 2010. Narodno pravoslavlje. Beograd: Biblioteka XX vek.
Velimirović, Father Nicholas. 1915. Religion and Nationality in Serbia. London: Nisbet.
Велимировић, владика Николај. 2001. Душа Србије. Србиње: Добрица књига.
Ђорђевић, Тихомир Р. 1924. Из Србије Кнеза Милоша. Становништво – Насеља. Београд: Геца Кон.
Јовановић, Бојан. 2013. „Религија као чинилац стварања и дезинтеграције српског националног идентитета“. У Национални идентитет и религија, ур. Зоран Милошевић и Живојин Ђурић, 171-184. Београд: Институт за политичке студије.
Епископ Хризостом. 2010. Тихи глас. Српска православна црква: Београд.
Епископ Николај, Изнад греха и смрти. Преузето са: http://www.svetosavlje.org/biblioteka/vlNikolaj/IznadGrehaISmrti/Nikolaj0602.htm
Епископ Николај. 1913. Нaша историја: Видовданске мисли. Гласник православне цркве 12. Преузето са: http://www.rastko.rs/kosovo/duhovnost/nvelimirovic-kosovo_c.html#_Toc44782051 Епископ Николај, Српски народ као Теодул. Преузето са: https://svetosavlje.org/srpski-narod-kao-teodul/
Епископ Николај. 1933. Царев завет. Издање свештеничког удружења.
Караџић, Вук Стефановић. 1966. Српски рјечник 1818. Сабрана дела Вука Караџића (Други том). Београд: Просвета.
Новаковић, Стојан. 1965. Село. Београд: Српска књижевна задруга.
Popović, Miodrag. 2007. Vidovdan i časni krst. Ogled iz književne arheologije. Beograd: Biblioteka XX vek.
Поповић, Јереј др Радомир. 1997. Српска црква у историји. Србиње: Хришћанска мисао.
Радуловић, Лидија Б. и Мирко Благојевић. 2014. Традиционална верска култура, народно и официјелно православље. Култура – часопис за теорију и социологију културе и културну политику 141: 23-36.
Raković, Slaviša. 2013. Potreba za etnografskim istraživanjima svetova posvećenih vernika SPC. Antropologija 13 (2): 103-119.
Свети Владика Николај Жички, Изнад Истока и Запада. Преузето са: http://www.svetosavlje.org/biblioteka/vlNikolaj/IznadIstokaiZapada/Nikolaj0203.htm
Слијепчевић, др Ђоко. 1991. Историја Српске православне цркве – Друга књига: Од почетка XIX века до краја Другог светског рата. Београд: БИГЗ.
Суботић, Драган. 1996. Епископ Николај и православни богомољачки покрет. Православна народна хришћанска заједница у Краљевини Југославији 1920 – 1941. Београд: Нова искра.
Шљивић, Драган. 2009. „Православље и политика у Србији“. У Црква у плуралистичком друштву, ур. мр Јелена Јабланов Максимовић и Андријана Крстић, 60-88. Београд: Хришћански културни центар и Фондација Конрад Аденауер.
