ГРУЗИЈСКА ЧАНГИ

Сажетак

Јединствена култура Грузија, смештена на раскршћу Европе и Азије, формирана је у односу с другим културним центрима. Инструментална музика је била прилично развијена у старој Грузији, а овде ће бити представљен велики број музичких инструмената, о којима ћемо расправљати на основу писаних споменика, фресака и археолошких података.

Овај чланак се бави групом грузијских жичаних инструмената или, прецизније, инструмената сличних харфи, који су распрострањени у неким земљама северног и централног Кавказа. То су: грузијска чанги, абхаска ајума, кабардинска пшина декваква, карачајска пшедекваква, балкаријски кил-кобуз/канир кобуз и осетијски дуадастанон. Од претходно поменутих, грузијска чанги је опстала само у Сванетији, једној од грузијских планинских области. О старости и непрекинутој локалној традицији чанги сведоче глинене и бронзане фигурине (6. век п. н. е.), откривене археолошким ископавањима. Чанги се помиње у грузијским писаним изворима који потичу из 5. века и из периода од 10. до 20. столећа. Постојала су два термина која су се односила на грузијски инструмент сличан харфи: чанги (од 10. века до данас, на персијком чанк) и шимеквше (локално сванетијско име, са значењем „савијена рука“, повезано са кавкаском легендом о пореклу инструмента). Сматра се да је кнари био инструмент који је више личио на лиру, него на харфу.

Курт Сакс сматра да су харфе откривене у Уру (2700. п. н. е.) аналогне грузијској чанги, а биле су декорисане фигуринама два коња и вола. Овај чланак се дотиче места чанги у грузијском инструментаријуму, традицијe музичких ансамбала, друштвене функције и сакралног значења, броја жица, звука и извођачких могућности.