TEORIJA KORISTI I ZADOVOLJSTVA, NA PRIMERU HAUS MUZIKE

Аутори

  • Александар Шаровић

Кључне речи:

масовни медији, људска задовољства, теорија користи и задовољства, музика, хаус музика

Сажетак

У раду се нарочито посвећује пажња учењу Дениса МекКвејла, који је сматрао

да људи приступају масовним медијима, са својим потребама, и усмеравају се у посматрању, слушању или читању комплексом очекивања или задовољстава којима тежe. Зато, по МекКвејлу, свако испитивањe утицаја масовних медија мора да води рачуна о потребама публике и задовољствима која јој медији пружају.

Овај рад излаже основне поставке теорије користи и задовољства, која наглашава појам активне публике, чији чланови користе медије да би задовољили своје потребе. Теорија користи и задовољства прва је предочила публику не као пасивну и подложну лакој манипулацији, већ као активног корисника масмедијских порука. Она се померила од класичног приступа у теорији масовног комуницирања, чији је главни фокус био на томе шта медији раде с публиком, ка томе шта људи раде с медијима. По МекКвејлу, најважнија задовољства која пружају медији су: разбибрига, лични односи, лични идентитет и надзор над околином.

У истраживањима и теорији масовних комуникацији, мало пажње је било посвећено музици као масовном медију. То представља велики недостатак и проблем, јер музика посебно има велики број учинака. Зато ћемо у раду изложити ове учинке, тј. користи и задовољства које музика пружа, на примеру хаус музике.

Хаус музика се одлично уклапа у теорију користи и задовољства која инсистира на активитету креатора, емитера и реципијената порука (публике). Хаус музика свакако доноси њеном уживаоцу бројна задовољства која, иначе, пружају медији: информисање, разбибригу и релаксацију, друштвене контакте, јачање система вредности, културно задовољење, емоционално опуштање, формирање и потврђивање идентитета, изражавање животног стила, формирање и јачање осећаја сигурности, сексуално узбуђење и испуњење времена. При томе, треба нарочито нагласити функцију ескапизма, бекства од често мучне и негативне стварности у један лепши и срећнији свет.

Референце

Agyekwena, Bernice. 2006. Esame Scritto. The uses and gratification theory in relation to television. Rome: Pontifical Gregorian University (Licentiate thesis).

https://www.scribd.com/doc/32903764/The-Uses-and-GratificationTheory-as-Applied-to-Television

Belcher, James D. 2010. An Examination of the Influence of Individual Differences, Music-Listening Motives, and Music Selection on PostListening Music Discussion. Kent State University (PhD dissertation).

(https://etd.ohiolink.edu/!etd.send_file?accession=kent1277155907&di sposition=inline)

Brigs, Adam i Pol Kobli. 2005. Uvod u studije medija. Beograd: CLIO.

Davidson, Douglas. 2010. Uses And Gratifications Of Digital Media: The End Of Physical Formats?. Baltimore, Maryland: The John Hopkins University (MA thesis).

http://elementsofmadness.files.wordpress.com/2007/09/ddavidson-mathesis-uses-grats-of-digital-media.pdf

Hahn, Laura K. and Scott T. Paynton. Survey of Communication Study / Chapter 8 – Mass Communication

http://en.wikibooks.org/wiki/Survey_of_Communication_Study/Chapt er_8_-_Mass_Communication

Kemp, Charlotte. General Audience Theory + House Music.

http://haverstockmedia.com/charlotte-kemp-a2-rpblog/2013/10/9/general-audience-theory-house-music-ck.html

Kotzee, Rozanne. 2012. The Uses And Gratifications Of Music, By Personality Type, Of A Central South African Radio Station’s Audience. University of the Free State (MA thesis)

http://etd.uovs.ac.za/ETD-db//theses/available/etd-07182013-094102/unrestricted/KotzeeR.pdf

Laughey, Dan. 2007. Key Themes in Media Theory. London: Open University Press.

Лукић Крстановић, Мирослава. 2010. Спектакли XX века: музика и моћ. Београд: Етнографски институт САНУ.

Maksimović, Irina. 2006. Tehno kao paradigma popularne elektronske muzike – prilog teorijskom utemeljenju koncepta. e-volucija 12.

http://archive-rs.com/page/889213/2012-12- 09/http://www.bos.rs/cepit/evolucija/html/12/e-muzika.htm

Мек Квејл, Денис. 1976. Увод у социологију масовних комуникација. Београд: Глас.

McQuail, Denis. 2005. McQuail's mass communication theory. London: Sage Publications.

Nenić, Iva. 2006. Tehnologija i zvuk: od digitalizacije muzike ka muzikalnosti digitalnog. e-volucija 12.

http://archive-rs.com/page/889213/2012-12-09/http://www.bos.rs/cepit/evolucija/html/12/teh_i_zvuk.htm

Радојковић, Мирољуб и Мирко Милетић. 2008. Комуницирање, медији и друштво. Београд: Учитељски факултет.

Rubin, Peter. 1996. Let the Spirit Make You Move. Technological Restructuring and the Subculture.

http://www.vasulka.org/archive/MiscArticlesCorresp/MiscArticles/LetSpritMoveYou.pdf

Schäfer, Thomas, Peter Sedlmeier, Christine Städtler, and David Huron. 2013. The psychological functions of music listening. Frontiers in Psychology 4.

http://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC3741536/

Shuker, Roy. 1998. Popular Music. The Key Concepts. London and New York: Routledge.

Upadhyay, Durgesh K. 2013. Music Preferences, Music Engagement and Healing. International Journal of Social Science and Humanity 3 (3): 287-291.

Извори

http://www.enovine.net/muzika/i25/05iv01muz/05iv011112muz/em.html

http://www.magneticmag.com/2011/06/my-philosophy-frankieknuckles/

http://mojsvetmuzike-video.blogspot.com/2011/02/house.html

http://philosophyofhouse.wordpress.com/

https://sites.google.com/site/housetechnomusic4/o-nama

##submission.downloads##

Објављено

2015-12-31

Bрој часописа

Секција

Чланци и студије