УДРУЖЕЊЕ СРПСКО-ГРЧКОГ ПРИЈАТЕЉСТВА "КАНТАКУЗИНА" ИЗ СМЕДЕРЕВА: ПРОГРАМ, ИДЕЈЕ И СТРАТЕГИЈЕ
Кључне речи:
Удружење српско-грчког пријатељства, грчка национална мањина, Србија, Смедерево, етничко (под)сећање, народне игреСажетак
У овом истраживању се испитује институционализовано удруживање по националној припадности, на примеру Удружења српско-грчког пријатељства „Кантакузина“ из Смедерева. Посматра се феномен промовисања културе и традиције националне мањине (у овом случају, грчке) од стране припадника већинског народа (у овом случају, српског). Један од маркера који доприноси већој видљивости овог удружења је његово културно-уметничко друштво. Репертоар КУД-а садржи српске народне игре и сиртаки – стилизовану грчку игру новијег датума, изражавајући потребе и схватања својих чланова.
Референце
Башић, Ивана и Бранислав Пантовић. 2012. Лого и семиоза (од иконичког знака до симбола у функцији презентације српске културе). Гласник Етнографског института САНУ 60 (1): 49-64.
Благојевић, Гордана. 2006. Колонија Срба у Солуну – лична имена и етничко обележје према матичним књигама (1896-1945). Гласник Етнографског института САНУ LIV: 39-45.
Blagojević, Gordana. 2007. Greek and Serbian people through the functioning of Greek-Serbian Friendship societies from the 1990s. Siris. Σέρρες: Έκδοση του Σύνδεσµου Φιλόλογων Νόµου Σερρών: 73-79.
Благојевић, Гордана. 2008. „Етнички стереотипи: Срби виђени очима савремених Грка“. У Слике културе некад и сад, ур. Драгана Радојичић, 125-131. Београд: Етнографски институт САНУ.
Благојевић, Гордана. 2010. „Народне игре Срба у дијаспори као симбол етничког идентитета: досадашња истраживања у оквиру пројеката Етнографског института САНУ.“ У Традиција – фолклор – идентитет, ур. Гордана Благојевић и Ивица Тодоровић, 29-40. Сремски Карловци: Институт Академије СПЦ за уметности и консервацију.
Благојевић, Гордана и Ивица Тодоровић (ур). 2010. Традиција – фолклор – идентитет. Сремски Карловци: Институт Академије СПЦ за уметности и консервацију.
Butterworth, K. and S. Schneider (eds). 1975. Rebetika. Athens: Komboloi.
Веселиновић, Рајко. 1994. Србија под аустроугарском влашћу 1718-1739. Историја српског народа IV (1): 106-163.
Дрљача, Душан. 1988. Лично име као ознака етничког идентитета. Етнолошке свеске IX: 73-81.
Ђорђевић-Јовановић, Јованка. 2004. „Грци у Београд.“. У Скривене мањине на Балкану, ур. Биљана Сикимић, 157-175. Београд: Балканолошки институт (Посебна издања књ. 82).
Крел, Александар. 2014. Ми смо Немци. Етнички идентитет припадника немачке националне мањине у Војводини на почетку 21. века. Београд: Етнографски институт (Посебна издања књ. 80).
Крел, Александар и Јадранка Ђорђевић Црнобрња. 2014. Име и знак: лично име као симбол етничког идентитета војвођанских Немаца. Гласник Етнографског института САНУ LXII (2): 113-122.
Nicol, Donald M. 1968. The Byzantine family of Kantakouzenos (Cantacuzenus) ca. 1100 – 1460; a Genealogical and Prosopographical Study. Washington, D.C.: Dumbarton Oaks, Center for Byzantine Studies.
Petrides, Ted. 1975. „The dances of the rebetes“. In Rebetika, eds. K. Butterworth and S. Schneider, 27-33. Athens: Komboloi.
Поповић, Душан Ј. 1927. О Цинцарима, прилози питању постанка наше чаршије. Београд: издање писца.
Прелић, Младена. 1995. Срби у селу Ловри у Мађарској током XX века. Будимпешта: Издан.
Радојичић, Драгана (ур). 2008. Слике културе некад и сад. Београд: Етнографски институт САНУ.
Ράφτης, ‘Αλκης. 1995. Εγκυκλοπαιδεια του Ελληνικού χορού, Αθήνα: Θέατρο Ελληνικών χορών „∆όρα Στράτου“.
Сикимић, Биљана (ур). 2004. Скривене мањине на Балкану. Београд: Балканолошки институт (Посебна издања књ. 82).
Спремић, Момчило. 1994. Деспот Ђурађ Бранковић и његово доба. Београд: Српска књижевна задруга.
Терзић, Славенко. 1992. Србија и Грчка: 1853-1903. Борба за Балкан. Београд: Историјски институт САНУ, Југословенска извозна и кредитна банка.
Ферјанчић, Божидар. 1987. Византинци у Србији прве половине XV века. Зборник радова Византолошког института XXVI: 173-215.
Извори:
Попис становништва, домаћинстава и станова 2011. у Републици Србији. Етноконфесионални и језички мозаик Србије. 2014. Београд: Републички завод за статистику. www.stat.gov.rs
